Богопознање

сврха Христовог оваплоћења

 

                 ''И реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као јединороднога од Оца, пуног благодати и истине. (...) Бога нико  никад није видео; јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави.''                                                                                                          

Ев. по Јовану 1:14, 18 

 

''А ово је вечни живот, да познају тебе, јединога правога Бога, и Исуса Христа кога си послао.''

 Ев. по Јовану 17:3 

 

                У текстовима писаним апостолским перима посебно је изражена духовна мисао да је спознаја Бога могућа само посредством вере и поуздања у Сина Божијег, Спаситеља Исуса Христа. Да није било Христовог утеловљења, које је за последицу имало његов живот међу људима, Бог би остао невиђен и нeспознатљив. Људима далек и непознат. Ипак, по Његовој милости и вољи, Он се објавио  земаљским становницима у особи Исуса из Назарета. Сврха Христовог доласка је даривање вечног живота свакоме ко се поузда у Његову заменичку жртву ради опроштења грехова. Вечито постојање у живљењу са Богом, и Његова непрестана и све већа спознаја, испуњаваће милином свако људско биће у вековима који долазе. А будући векови ће бити само кап у мору бескрајне вечности.

 

''Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.''

                                                                                            Књига пророка Авакума 2:14

 

 

Богопознање

у средишту светописамског откривења

 

''И рече Бог: нека буде светлост. И би светлост. И виде Бог светлост да је добра, и растави Бог светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ.''

   Прва књига Мојсијева 1:3

 

''Јер Бог који је рекао да светлост засветли из таме, он је засветлио у нашим

срцима – да ми будемо просвећени познањем славе Божије у лицу Исуса Христа.''

Друга посланица Коринћанима св. апостола Павла 4:6

 

 

                Свето писмо започиње Богом. Створитељем и разделитељем светлости од таме. Прве речи Библије истичу да тама није била предмет Божијег стваралачког чина. Она је већ постојала. Бог је створио светлост и њоме био задовољан. Ова слика постанка веома добро илуструје духовну реалност човечанског битисања. Према сведочанству Господњих пророка у Књизи над књигама, као и Христа и Његових апостола, свако на земљи рођено људско биће је зачето са клицом погрешивости и несавршенства. Свети ап. Павле је писао о овој духовној истини као о рођењу не на Божијој осунчаној страни, већ на страни таме и духовне хладноће (посл. Ефесцима 2.погл.). Ипак, Бог има решење за студен људског срца. Он шаље надприродну светлост. Светлост са висине. Ону која походи људску нутрину и у њој отпочиње свој сјај. Та светлост је Син Свевишњег. Веровањем у Исуса Христа и читањем библијског откривења о Њему, сваки човек напредује и расте у спознаји Бога. Једном речју, Богопознање представља суштину и циљ. За све људе.  До доласка царства небеског. И у вечности.

СВЕТО ПИСМО НАРОДИМА СРБИЈЕ

 

                Хришћанска вера постоји већ две хиљаде година. Њена света књига, коју називамо  Светим Писмом (Библијом) најчитанија je књига на свету.

Све до проналаска штампарске машине, средином XV века, примерци Библије су се умножавали ручно – преписивањем. Због тога она није могла да буде доступна свакоме, већ само богатим појединцима или установама – какве су биле цркве и манастири. Међутим, почевши од оне која је израђена на првој штампарској машини у тиражу од свега 170 примерака, света књига хришћанства је до данашњег дана доживела небројена издања на преко две хиљаде светских језика. Процењује се да је укупан збир штампаних Светих Писама, заједно са посебним издањима његових мањих целина (Новог Завета или еванђеља) само у ХХ веку достигао број од више милијарди примерака.

 

                Новија српска историја проткана је напорима да се Свето Писмо учини што доступнијим обичном човеку. Тако је средином XIX века настао и његов први савременији превод, којег су сачинили Вук Караџић и Ђуро Даничић. Податак који је свакако вредан помена јесте да Библија представља и најтиражнију књигу на српском језику. На пример, поред многобројних других издања, Нови Завет у преводу професора богословије др Емилијана М. Чарнића штампан је  у више милиона примерака.

 

Познато нам је да многе књиге, које настају захваљујући људском генију, после извесног времена застаревају и престају да заокупљају пажњу читалаца. Са друге стране постоји и она која и поред свог вишемиленијумског постојања одише невероватном свежином и савременошћу своје поруке. Иако стручњаци користе библијске текстове ради својих истраживања у оквирима различитих научних области, почев од историје преко географије и археологије па све до уметности, Свето Писмо је написано ради изношења једне много значајније поруке која је прожима од прве до последње странице.

 

Један од најпознатијих библијских одломака који на савршен начин сажима целокупну њену поруку налази се у еванђељу по Јовану. Он гласи овако:

 

                ''Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки – ко верује у њега – не пропадне, него да има вечни живот.'' (поглавље 3, стих 16).

 

 На основу овог стиха, основну библијску поруку можемо да изложимо на следећи начин:

 

 - Најпре, Свето Писмо нас поучава о постојању Бога који је створитељ свега што постоји у материјалном и духовном свету. Стварање људи је представљало круну Његовог стваралачког чина. Након њиховог настањивања у прелепом еденском врту, Господ им је обзнанио своју свету вољу.  (Прва књига Мојсијева, поглавља 1-2);

 - На несрећу, први човек и жена су, будући обдарени слободом избора, преступили Божију заповест која је имала за циљ да их чува од грешног искушења. Као последица пада у грех на свету се појавила смрт и распадљивост. Људи, иако створени да вечно живе, постали су смртна бића. (Прва књига Мојсијева, поглавље 3);

 - Ипак, и поред испољене непослушности својих створења, Бог није престао да им исказује љубав. Обећао је рођење Спаситеља, који ће на себе преузети кривицу и казну како за њихове тако и за грехе њихових потомака. Обећани Спаситељ, рођен од девице Марије, био је нико други до вечни Син Божији. Његово име је Исус Христос. (Прва књига Мојсијева, поглавље 3; Еванђеље по Луки поглавља 1-2);

 - Господ  Исус Христос је након своје смрти, коју је на крсту поднео ради спасења грешника, васкрсао из мртвих. Његово васкрсење и прослављење у небеском царству представљају уверљиви доказ потпуне довољности Његовог страдања ради нашег измирења са Богом. (Посланица Римљанима, поглавље 5);

- Кроз веру у Христа, којом стичемо опроштење греха, ми задобијамо вечни живот. Пошто живимо у овоземаљским телима, можемо да са сигурношћу очекујемо да ћемо једнога дана умрети. Међутим, Христос нам је у Библији оставио читав низ снажних и истинитих обећања која се тичу нашег вечног спасења и непролазног живота са Њиме и поред реалности нашег физичког умирања.

Он сам је рекао: ''Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.''; као и: ''Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене – живеће – ако и умре. И сваки, који живи и верује у мене, неће умрети довека.'' (Еванђеље по Јовану, у поглављима 10 и 11).

 

Ипак, насупрот оваквој непоколебљивој сигурности верника по питању опроштења грехa и поседовања вечног живота, постоји и једна много жалоснија реалност. Са њом нас упознаје еванђелист Јован преносећи нам упозоравајућу поруку о духовном стању у коме се налазе неверујући људи:

 

''Ко верује у Сина има вечни живот; а ко је непослушан Сину неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему.'' (Еванђеље по Јовану, поглавље 3, стих 36);

 

Према учењу Светога Писма, сви људи се могу поделити на две основне групе. Прва је она која прихвата и срцем верује у Исуса Христа Спаситеља и покорава се вољи Свете Тројице – чиме стиче обећање о задобијању вечног живота.

 Друга група људи је она која одбија веру у Исуса Христа Спаситеља и не покорава се Божијој вољи – услед чега својевољно остаје изван спасења, без вечнога живота и у ишчекивању будуће Божије осуде.

 

Драги пријатељи.

Послушајте позив Господа Исуса Христа, који данас може постати и ваш Спаситељ. Он, поред вас самих, дозива к Себи и све ваше ближње:

 

''Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити.''

(Еванђеље по Матеју, поглавље 11, стих 28)

 

Испуњени Божијом љубављу према народима наше земље, овом позиву прикључујемо се и ми, наводећи значајне речи апостола:

 

''Молимо у име Христово: помирите се с Богом.''

(Апостол Павле, Друга посланица Коринћанима, поглавље 5, стих 20)

 

 

Уколико сте током читања претходног текста у срцу осетили потребу да се као грешна особа помирите са Богом вером у Његовога Сина Исуса, учините то одмах. Обратите се Богу једноставном молитвом. Свевишњи Господ је у Библији описан као свезнајући и свудаприсутни. Он ће чути и услишати Вашу молитву, уколико она представља искрени покајнички вапај Вашег бића. Ако се до сада нисте молили, можда би молитва која следи могла да постане Ваша. Понизите се пред Богом и верујући у Његовог Сина –  Христа Спаситеља, понављајте следеће речи:

 

Троједини Боже, признајем пред тобом своју грешност и верујем да је Господ Исус Христос страдао на голготском крсту ради мојег спасења. Молим те да ми опростиш и подариш ми спасење и вечни живот. Желим да од овога тренутка живим у складу са твојом вољом објављеном у Светом Писму. Молим те да ме од сада Ти водиш путевима праведности и богопознања. Теби, небеском Господу, Богу Оцу, Сину и Светом Духу нека припадне сва слава и хвала у све векове и у вечности. Амин.

 

Искрено се надамо да Вас је овај скромни трактат покренуо на размишљање о сврсисходности овоземаљског живљења и успостављању присног заједништва са Богом. Уколико желите да нешто више сазнате о поруци Светог Писма и основним веровањима хришћанства, преко нашег контакта  можете да наручите библијске лекције и понуђену литературу. Уколико пак имате неко питање, пошаљите нам га. Радо ћемо вам одговорити.

 

Са нестрпљењем ишчекујемо Ваше јављање.

Порука најмлађима

 

   Љубав коју Бог исказује према људима није резервисана само за одрасле особе, које са пуном озбиљношћу и одговорношћу могу да одговоре на Његов спасоносни позив. Његова љубав је, исто тако, намењена и најмлађима. Господ Исус Христос је према деци исказивао посебну благонаклоност. На пример, еванђеља нам казују да је Он чинио да болесна деца оздраве, па чак и да васкрсну из мртвих уколико их је болест већ била савладала. (Еванђеље по Луки,  у поглављима 7,8,9). Исус је толико ценио искрену дечију веру да је позвао и одрасле људе да постану као она. На питање својих ученика: ''Ко је највећи у царству небеском?'', Исус је одговорио на следећи начин: ''И дозва дете, постави га међу њих и рече: заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Ко се дакле понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском.'' (Еванђеље по Матеју, поглавље 18).

   Децо, Свето Писмо вас поучава да верујете Богу, да будете послушна својим родитељима, да се бринете и слажете са својом браћом и сестрама као и да у школи будете примерни ђаци и добри другови. Знамо да вам није баш лако да испуните све што смо управо побројали. Али ипак, потрудите се. Као последица ваше верности Богу, као и доброг владања у кући и школи, на вас ће доћи велики небески и земаљски благослови. Желимо да вас Бог благослови док растете и стасавате у одрасле зреле људе, који ће осликавати пример праве племенитости и хришћанске духовности.

  • УДРУЖЕЊЕ БОГОПОЗНАЊЕ

    П.П.40

    26300 Вршац

  • 061/209-10-62

  • This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.